Jedva sam se spasila iz braka sa Turčinom: "Problemi su počeli odmah nakon svadbe, za svaku liru morala sam da..."
Dodajte Kurir u vaš Google izborKeti je upoznala Kana na fakultetu u Londonu, gde je on studirao menadžment. Kan je bio izuzetno moderan, Evropejac u svakom smislu te reči, pio je alkohol, izlazio u klubove, podržavao njenu karijeru u marketingu i delovao potpuno svetovno. Nakon tri godine veze u Londonu, odlučili su da se presele u njegov rodni Izmir, grad koji važi za najliberalniji i najmoderniji grad u Turskoj.
„Mislila sam da nemam o čemu da brinem. Izmir je prelep, na moru je, devojke tamo šetaju u šortsevima. Kanova porodica je bila bogata, imali su veliku građevinsku firmu. Sve je delovalo kao bajka.”
Transformacija nakon venčanja: Sindrom „šta će reći svet”
Problemi su počeli bukvalno sutradan nakon velike i raskošne svadbe. Kan, koji nikada ranije nije komentarisao šta Keti nosi, odjednom je počeo da joj prigovara zbog garderobe kada idu na porodične večere.
„Prvi šok je bio kada smo išli na večeru kod njegovog dede. Imala sam haljinu malo iznad kolena. Kan me je pogledao i rekao: 'Molim te, presvuci se u pantalone, deda je starog kova, ne želim da misli da te ne kontrolišem'. To je bila ključna reč – kontrolišem. Ostala sam zatečena. Čovek koji je sa mnom živeo u Londonu tri godine odjednom brine o tome šta će deda misliti o mojim kolenima.”
Psihološki pritisak porodice i izolacija
Iako su imali svoj stan, Kanova majka je imala ključ i dolazila je nenajavljena svaki dan. Keti, koja nije znala turski jezik, osećala se potpuno izolovanom u sopstvenoj kući.
„Njegova majka bi ušla, počela da prebira po mojim stvarima, čistila kuću ponovo jer je smatrala da ja to ne radim dovoljno dobro, i stalno je pričala na turskom sa Kanom ispred mene. Kada bih ga pitala o čemu pričaju, on bi samo odmahnuo rukom i rekao: 'Ma, ništa, pusti'. Osećala sam se kao gost u sopstvenom životu. Kan je polako počeo da staje na njihovu stranu. Kada god bismo se pokvačili, govorio bi mi: 'U Turskoj si sada, moraš da poštuješ moju majku i naš način života'.”
Finansijski kavez
Najveća greška koju je Keti napravila bila je ta što je dala otkaz u Engleskoj, misleći da će lako naći posao u Izmiru ili raditi online. Međutim, Kan i njegova porodica su izvršili pritisak da ona uopšte ne radi.
„Govorili su da im sramotite porodicu ako snaha radi, jer oni imaju dovoljno novca. Tako sam postala potpuno finansijski zavisna. Za svaku liru sam morala da tražim od Kana. Svaki moj izlazak na kafu sa drugim strankinjama koje sam upoznala u Izmiru bio je pod lupom. Kan bi me zvao po pet puta da pita gde sam i sa kim sam.”
Kulminacija i bekstvo
Kada je Keti zatrudnela, pritisak je postao neizdrživ. Svekrva je već isplanirala kako će se dete zvati (po babi), u koju će versku školu ići i kako Keti „ne zna ništa o podizanju dece”. Kan je postajao sve agresivniji u svojim zahtevima da se Keti povinuje porodici.
„Jedno veče smo se posvađali i on mi je uneo prst u lice i rekao: 'Ako primetim da učiš dete engleskim stvarima više nego turskim, uzeću ti ga i nikada više nećeš videti Englesku'. To je bio momenat kada se u meni upalio alarm za preživljavanje.”
Keti je iskoristila priliku kada je Kan bio na poslovnom putu u Ankari. Spakovala je samo jedan kofer, uzela pasoš i novac koji joj je otac poslao na tajni račun, i kupila kartu za prvi let za London.
„Ostavila sam burmu na stolu. Kada sam stigla u London, promenila sam broj telefona i pokrenula razvod. Bilo je teško, pretio mi je preko mejlova, ali spasila sam se. Moja poruka svim strankinjama koje se zaljube u Turčina je: Oni mogu biti divni na neutralnom terenu, u Londonu, Parizu ili Berlinu. Ali kada se vrate na svoj teren, u svoju porodicu, tradicija i vaspitanje skoro uvek pobede modernog čoveka u njima.”